Milosevic Zoran

Po struci sam diplomirani inženjer agroekonomije. Od oca sam naledio imanje u selu Gornje Štiplje. Područje Crnog Vrha u kome se nalazi selo Gornje Štiplje svojim klimatskim uslovima pogoduje uzgoju voća. Nakon ispitivanja zemljišta i procene stručnjaka opredelio sam se za uzgajanje dunje. Godine 1998. zasadio sam voćnjak od 600 sertifikovanih sadnica na 1,10 ha. Zastupljene sorte dunja su:

Leskovačka 85%
Vranjska 13%
Trijumf 2%

Od ubranog voća proizvodim rakiju - dunjevaču, a za sopstvene potrebe u domaćoj radinosti pravim slatko od dunja, kompot, sudžuk, kitinkes, sulc i sl.

Dunja(lat. - Cydonia oblongaMill)pripada porodici Rosaceae - ružičnjača i bliski je srodnik jabuke. Svoje ime je dobila po starom grčkom gradu Kydonia, danas grad Chania na ostrvu Krit. Poznata je još i po nazivu Sidonijska kruška. Potiče iz severnog Irana, gde raste samonikla u obliku grma i drveta. Drvo sa razgranatim granama narste i do nekoliko metara visineU Evropu je stigla preko Italije i dobro uspeva u našim krajevima. Cveta kratko u maju i junua cvetovi mogu biti bele ili ružičaste boje. Da bi pravilno cvetala, potrebno je da temperatura bude ispod 7^oC. Listovi su izduženo- srcolikog oblika sa nazubljenim krajevima, dugi 5-10 cm a široki do 7 cm, gusto su obrasli finim sivkastim dlačicama.Plodovi dozrevaju u jesen. Žuti krupni plodovi su izuzetnog mirisa.Plodovi dunje su pokriveni dlakama koje se lako skidaju, a dostižu težinu u proseku od 300 - 500 grama. Dunje treba brati pre prvog mraza i to kada celi plodovi dostignu bledožutu boju i lako se otkidaju uvrtanjem peteljke.Prerano ubrani, zelenkasti plodovi, slabijeg su kvaliteta i ne mogu se dugo čuvati kao ni oni prekasno ubrani, koji imaju braon pege. Dunja je vrlo osetljiv na udarce i oštećenja i treba je čuvati u hladnijim prostorijama, u jednom sloju sa peteljkama okrenutim na gore. Kada se boja ploda promeni iz bledožute u zlatnožutu, spremna je za korišćenje. Sirovi plodovi se ne koriste za jelo jer su opori i kiselkasti, teški za varenje. Dunja od hranljivih sastojaka sadrži: 14 % ugljenih hidrata, 0,5 % belančevina, 0,4% masti.Voda čini 70-80% ploda i 2 % nesvarljive celuloze koja je važna za normalan rad creva. Sadrži još i vitmine C, B1,B2,B12, provitamin A i minerale kalijum, kalcijum,natrijum,fpsfor, magnezijum, gvožđe i bakar. Pečena i kuvana dunja odlično su sredstvo protiv podrigivanja i stomačnih problema kao i kod bolesti jetre i žuči. Nezaslađeni kompot od dunje pomaže kod dijareje- proliva( tanin i sluz)a čaj od ploda pije se prilikom disajnih problema, promuklosti, kašlja i bronhitisa a kao voda za obloge umiruje opekotine.

Ova namirnica bila je popularna kod starih Grka, koji su je pripremali tako što je izdubu, napune medom i ispeku, a u grčkoj mitologiji simbolizovala je ljubav i sreću. Rimljani su iz dunje dobijali eterična ulja koja su koristili u parfumerijama. U Francuskoj je poznata već vekovima, a koristi se ne samo u kuhinji već i u kozmetičke svrhe i u medicini.

Zbog velike količine pektina u njenoj kori, dunje se kuvaju i koriste za pripremu kompota, želea, marmelada i voćnih kašica. Inače, reč "marmelada" potičeod portugalske reči za dunju - marmelo.

U Španiji se dunja kuvazajedno sa šećerom kako bi se dobila voćna poslastica (sir od dunja), membrillo, koja se zatim hladi i reže na kriške i poslužuje samostalno kao poslastica ili uz mekane sireve. Inače ove poslastice postoje u Francuskoj, ali i u Dalmaciji.

Više o gajenju dunje pročitajte u članku "Gajenje dunje u plantažnim zasadima".